Adaptirano iz rada: Vintere, A., Castellani, A., Ahrens, A., Zascerinska, J. (2026). „Ključne kompetencije za redefinisanje narativa o rodno zasnovanom nasilju u ruralnim područjima za održivi društveni razvoj“ („Key Competencies for Rewriting the Narrative on Gender-Based Violence in Rural Areas for Sustainable Social Development“). Godišnja 32. međunarodna naučna konferencija „Istraživanja za ruralni razvoj“ („Research for Rural Development“), Letonski univerzitet prirodnih nauka i tehnologije, Jelgava, Letonija, 13–14. maj 2026.

Održivi društveni razvoj u zemljama Evropske unije nalazi se u središtu Agende EU 2030 za održivi razvoj (EUR-Lex, 2021).

Održivi društveni razvoj podrazumeva otporno društvo i atraktivna mesta za život i rad (European Commission Regional and Urban Policy, 2026). Evropska unija posebno se fokusira na sprovođenje „Dugoročne vizije za ruralna područja“ do 2040. godine, sa ciljem da ruralne sredine postanu snažnije, povezanije, otpornije i prosperitetnije (European Union, 2021).

Ubrzanje održivog društvenog razvoja u zemljama Evropske unije zahteva eliminaciju svih oblika diskriminacije žena, uključujući i rodno zasnovano nasilje (Eurostat, 2024).

Nasilje nad ženama predstavlja jednu od najrasprostranjenijih manifestacija rodne neravnopravnosti i značajnu prepreku održivom društvenom razvoju, posebno u ruralnim sredinama. Na primer, približno 27,3% žena koje žive u ruralnim područjima prijavilo je da je doživelo fizičko ili seksualno nasilje, uključujući i pretnje (Eurostat, 2024).

Iako je nasilje nad ženama široko prepoznato kao sistemski problem ljudskih prava i javnog zdravlja, njegovo predstavljanje u javnosti često ne uzima adekvatno u obzir kontekstualne rizike. Savremeni medijski pejzaž često reprodukuje takozvani „iskrivljeni narativ“, u kojem se iskustvo žrtve banalizuje, dok se postupci počinioca opravdavaju ili čak romantizuju korišćenjem izraza poput „zločin iz strasti“ (Carll, 2003; Sutherland et al., 2015).

Ovi trendovi posebno su izraženi u ruralnim sredinama, gde male zajednice, ograničena anonimnost, ekonomska zavisnost i prisustvo digitalnog nadzora značajno pojačavaju moguće negativne posledice javne komunikacije.

Negativne posledice uključuju otežano uključivanje učesnika u slučajevima rodno zasnovanog nasilja na tržište rada i u društveni život (Ahrens et al., 2025), a samim tim utiču i na održivost društvenog razvoja. Važno je napomenuti da se pod učesnicima podrazumevaju i žrtve/preživele osobe i počinioci nasilja.

Negativni uticaji rodno zasnovanog nasilja odnose se na sledeće oblasti (European Commission Regional and Urban Policy, 2026):

Pritisak na lokalne usluge:

• povećano opterećenje usled raseljenih lica,
• ograničeni finansijski kapaciteti lokalnih samouprava,
• nedovoljno finansirane usluge podrške.

Ekonomski poremećaji:

• problemi u trgovini,
• nedostatak investicija,
• stagnacija tržišta stanovanja,
• pritisak na mala i srednja preduzeća i lance snabdevanja.

Demografski pad:

• emigracija stanovništva,
• starenje populacije,
• nedostatak kvalifikovanog kadra u ključnim sektorima, poput zdravstva i obrazovanja.

Reference

EUR-Lex. (2021). Sustainable development goals.
https://eur-lex.europa.eu/EN/legal-content/glossary/sustainable-development-goals.html

European Union. (2021). Rural Vision.
https://rural-vision.europa.eu/index_en

Eurostat. (2024). SDG 5 - Gender equality.
https://ec.europa.eu/eurostat/statistics-explained/SEPDF/cache/63333.pdf

Carll, E. K. (2003). News Portrayal of Violence and Women: Implications for Public Policy. American Behavioral Scientist, 46(12), 1601–1610.
https://doi.org/10.1177/0002764203254616

Sutherland, G., McCormack, A., Pirkis, J., Easteal, P., Holland, K., & Vaughan, C. (2015). Media representations of violence against women and their children: State of knowledge paper. ANROWS.

Ahrens, A., Zascerinska, J., Huliaieva, L., Oliinyk, A., Yilmaz, A., Avanoglu, S., Slawek, M., Szostkiewicz, M., Cavagnetto, S., Rivera, L., Gladysh, M., Isayeva, N. (2025). Labour Market in Host Countries for Employment of Migrant Women from Ukraine. 13th Annual International Conference “Science and Education in Globalization” (SCEDU’2025), Litvanija.

Ahrens, A., Zascerinska, J., & Macovei, I. (2022). EU Youth Beliefs in Gender Based Discrimination, Sexual Harassment and Sexual Assault. Education. Innovation. Diversity, 2(5), 47–57.

European Commission Regional and Urban Policy. (2026). Communication on EU's Eastern Regions Bordering Russia, Belarus and Ukraine. Strong regions for a safe Europe.
https://ec.europa.eu/commission/presscorner/api/files/attachment/882287/Factsheet_EBR.pdf